Nova građevinska tehnika, kojom nastaju mostovi, otkrili su stanovnici drzave Meghalaja u Indiji.

Sastoji se od korišćenja prirode u njenom izvornom obliku. Oni koriste korenje drveća.

U pitanju je drvo Ficus elastica ili gumena smokva. U pitanju je način – tkanje mostova. Neki mostovi su stari i po 500 godina.

Za ovu tehniku, potrebno je ogromno strpljenje, pošto je potrebno za ove primerke žive arhitekture, 15 godina da izrastu. Vremenom, mostovi postaju čvršći i mogu da podnesu i više od 50 osoba odjednom.

Na Kasi planinama, grad Čerapundži je jedan od najkišnijih. Zbog ovakve vlažne klime, gumenih smokvi je pregršt. Ovo drvo ima sekundarni sistem korenja, i on raste iznad zemlje, omogućavajući drvetu da lako raste na vrhu stena.

Snagu i korist ovog korenja, otkrilo je davno, pleme Kasis u regiji Meghalaja. Bili su veoma domišljati i usmeravali su sekundarno korenje, da bi ih iskoristili za svoje potrebe, odnosno stvarali veoma čvrste mostove.
Ljudi iz plemena su upotrebljavali palmina stabla, koja su sekli po sredini i izdubljivali, i na taj način pravili sistem za navođenje rasta drveta.

via GIPHY

Nežno i tanano korenje gumene smokve je postavljeno u pravcu debla. Rastom, korenje postepeno raste, nađe se sa druge strane reke i uraste u tlo. Tako nastaje most. Ovo može da traje duže od decenije, pa da most bude pušten u promet, a vremenom bude sve izdržljiviji. Da bi se po mostu lakše gazilo, po njegovom podu (podu mosta) pomešano je kamenje sa zemljom.
Neki mostovi su dugački i po 30 m.

Sve u svemu, za ove mostove se može reći da su Čudo prirode…ili ipak domišljatost ljudi?!

Zanimljivost

U ovoj oblasti ima i dvospratni most, poznat kao Umšiang. U pitanju su dva mosta uzgajani jedan iznad drugog. Ovo je jedini most te vrste na svetu.