Kafa je počela da se koristi još u 9. veku kada su pastiri primetili da njihove koze postaju živahnije nakon što pojedu bobice kafe.

Jedan monah želeo je da iskoristi ovo dejstvo, te je dobio ideju da od bobica pripremi napitak koji bi mu pomogao da noću ne zaspi.

Prvobitno, kafa je bila hrana, jer su se njene bobice mešale sa mašću ne bi li se dobio obrok koji daje energiju. Takođe, ponekad se od njene pulpe pripremalo i vino koje je okrepljivalo i davalo snagu konzumentima. Zato i ne treba da vas čudi činjenica da je zapravo originalni naziv kafe “qahwah” nastao od jermenskog izraza za vino.

via GIPHY

Tokom istorije, u više navrata postojala je inicijativa da se kafa zabrani. Prvi put se to dogodilo jer su vladari u Meki verovali da ovaj napitak podstiče radikalno razmišljanje. Zatim, italijanski sveštenici insistirali su na tome da je kafa “satanska tvorevina” i da se pod hitno treba zabraniti. Otomanski vladar Murat IV je čak uveo stroge kazne koje su podrazumevale batinanje i bacanje u more svakog konzumenta kafe. Tokom 1746. godine švedska vlada je proglasila nezakonitom ne samo kafu, već i posedovanje pribora koji se koristio za njeno pripremanje i posluživanje.

Prva kafa je stigla u Novi Amsterdam, odnosno današnji Njujork, sredinom 1600-tih godina. Ipak, postala je popularna tek 1773. godine nakon Bostonske čajanke, a njenoj popularnosti pomogli su Građanski rat i drugi sukobi na ovim prostorima.

Danas, kafa je postala toliko popularna da se prema podacima organizacije Global Exchange smatra drugom najprodavanijom robom na svetu, odmah nakon nafte. Ova biljka gaji se u preko 50 zemalja na svetu i smatra se da postoji oko 25 miliona farmera koji se bave njenim uzgojem.

Ipak, najveću količinu kafe godišnje proizvede Brazil i to oko 40% ukupne svetske proizvodnje. Odmah za Brazilom tu su i Kolumbija i Vijetnam koji ga prate u stopu. SAD se ne mogu pohvaliti značajnijim uzgojom kafe, jer su Havaji jedina zemlja u kojoj kafa uspeva. Blizina ekvatoru čini havajsku klimu savršenom za uspešan uzgoj kafe.

Ako ste pravi ljubitelj kafe onda sigurno znate da postoje dve vrste zrna i to arabika i robusta. Popularnija su svakako zrna kafe arabika i ona čine oko 70% ukupne količine kafe. Robuste ima manje, a prepoznatljiva je po malo gorčem ukusu i duplo većoj dozi kofeina.
Takođe, interesantno je znati i da se kafa smatra voćem, jer su njena zrna zapravo koštice bobica. Ove bobice dosta podsećaju na trešnje, a rastu na grančicama žbunja.

Kafa ne samo da je ukusna i da podiže energiju , već su brojna istraživanja dovela do zaključka da je ona dobra i za zdravlje. Bogatstvo antioksidansima ublažava delovanje slobodnih radikala koji su odgovorni za ubrzano starenje, te se kafa može smatrati i napitkom koji podmlađuje. Brojne studije potvrdile su da pacijenti sa većim nivoom kofeina u krvi ređe oboljevaju od Alchajmerove bolesti, dok se kod pacijenata obolelim od Parkinsonove bolesti simptomi drastično smanjuju. Ispijanje kafe pozitivno utiče i na dijabetes, a štiti i od raka kože kod žena.

Što se tiče kofeina, interesantna je činjenica da ga tamno pečene kafe imaju manje. Iako ova vrsta kafe ima jači ukus od laganije pečenih, tokom procesa pečenja sagoreva se određena doza kofeina, te će vas ovakva kafa manje razbuditi. Takođe, kada u kafu dodate mleko, njegove masti čine da telo apsorbuje kafu dosta sporije, što će oslabiti delovanje kofeina. Ipak, dobra vest je da će se kafa sa dodatkom mleka dosta sporije hladiti nego ona bez. Jedan od mitova koji se vezuju za kofein je i onaj da ga espresso kafa sadrži više. Ali, kako se ova kafa konzumira u manjim količinama od standardne kafe, činjenica je da vaša šoljica espressa sadrži dosta manje kofeina.

Neka novija istraživanja pokazala su da kofein iz kafe nije jedini koji dovodi do efekta razbuđivanja, već da samo udisanje mirisa kafe aktivira određene centre u mozgu koji stvaraju taj osećaj. Ako više volite da konzumirate kafu bez kofeina trebalo bi da znate da ga ona ipak sadrži, samo u manjoj količini.
Koliko je kafa popularna govore i statistički podaci u kojima je zabeleženo da u SAD svakog dana 80% stanovništva uživa u minimalno jednoj šoljici ovog napitka. Procenjuje se da Amerikanci dnevno popiju 400 miliona šoljica kafe, što na godišnjem nivou iznosi oko 146 milijardi šoljica kafe. Takođe, istraživanja kažu da prosečan radnik svake nedelje troši oko 20$ na kafu, dok godišnje ta cifra iznosi 1100$.

Sa kafom su oboreni i neki veći rekordi, te je zabeleženo da je najveća šoljica kafe na svetu od neverovatnih 14000 litara skuvana u Južnoj Koreji, dok je najveća ledena kafa pripremljena u Las Vegasu i iznosila je 5700 litara.
Kafa koju redovno konzumiramo dosta je povoljna, pa je gotovo nemoguće pojmiti da na svetu postoje vrste koje koštaju i do 1300$ po kilogramu.

• Najpoznatija od njih je ona koja se dobija na krajnje neobičan način. Naime, sumatranska divlja mačka hrani se zrnima kafe koje njen želudac ne vari, te ona ostaju cela u njenom izmetu. Zrna prolaskom kroz digestivni trakt bivaju izložena vrenju, te je kafa koja se dobija od njih prepoznatljiva po svojoj neobičnoj aromi.